The Stone - Neba Nigde Nema


Neba nigde nema. Mozda je propalo.
 Elementi strasti negde se jos bore.
 Mozda je i Sunce ropstva nam dopalo.
 Znam, tog jutra Zemlji nije bilo zore.

 Oblaci se sivi uplaseno nagli
 Ispred moga oka, i kao da mole
 Za pomoc, spasenje njima, kisi, magli,
 Od necije ruke sto ih tera dole.

 Naglo odoh k njima. Tamo videh kako
 Zalaze sva bica, i propast ih nosi;
 Videh da se gasi i svetlost i pak'o,
 Naku mutnu utvar da mase i kosi.

 U trenutku jednom ne znam sta se desi...
 Kada se probudih, udarahu zvona,
 Uz ocajni ropac umirahu gresi,
 Kupljeni zivotom: to mre vasiona,

 Zemlja, njeno vreme. Umirahu noje,
 S njima duse ljudi i grobovi njini;
 Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje
 Ne ostade niko, ni noc u crnini.

 I nesta planeta u zivotu traga;
 Izumire i smrt. Vise nema ljudi;
 Sa mene se poce da otkida snaga,
 Svi udovi, redom, i pogled sto bludi.

 Minu sve sto bese, htede biti ikad.
 Tama se uvuce u ideju snova:
 Raskosnije smrti nisam gledo nikad.
 Imao sam i ja veselih casova.

http://rockerek.hu/