I kada krvlju nalije se tlo,
I nad njim zaigra avetinja kolo,
Crni barjak vazduh ce preseći.
Seni posmatraće agoniju haosa,
Pohlepno gavran truplo kljucati,
Pomodrela tela toliće mu glad,
Aleja bola hrpa umrlih snova.
Poslednji pogled preko crvenog neba.
Zadnji harmonično unisten san.
Seni posmatraće s’ nevinih daljina,
Povorke mrtve kobnu sudbinu,
Pomodrela tela svuda ąire smrad,
Aleja bola hrpa umrlih snova.
I kada reke krvi tugu razliju,
I mrtve kroąnje kroz sebe pronesu,
©apat tiąine propalih visina,
Vreme ce nestati. |
