Boginjo svega, žaru što večno tinja, crnicu dojiš telima trulim,
Udahni mošti smrdljivih gnjida, obgrli kugom nadu spasenja.
Jer je krv što dušu očišća, krv će puštena biti,
I tvoj mač zari, crtaj vratovima, pusti duše da plivaju po blatu.
Dok iskra sveta prestaje da biva.
Za tvoju slavu, matero zore, neka svak krvi nalije pehar,
Uništi zemlje, zapali gore, nek nestanu zvezde, voda i vetar.
Zamahni gordo, tamjan prizovi, neka svi cvile, bedni pokraj tebe,
Neka se zemlja kupa u krvi, vatra i sumpor uvek čekaju spremni. |
