Svartgren - Spremna su vešala dalszöveg

Nepregledna prostranstva lomača, gomile mrtvih tela, spremna su vešala
Oči i usta pune vrelog pepela, ljudska krv sa zemljom se pomešala.
Prepune rake, tamjan i sveće, vriska i urlik ruše mir tišine neme,
Zemlja je krvi žedna, krv neka teče, dok svemu živom ne istekne vreme.
Napusti svaku nadu, dok plamenu toneš.
Ružu skinuh s'čela tvoga, krvlju s'čela gubavoga.
Kap za kapljom klizi niz oštre stene, uz mirni poj smrti u tišini.
Na počinak večni treba da se krene, odbaci sve za večnost u tmini!