Tu ti je sekira evo ti i hleba.
Ko tebe kamenom čime ti njega?
Pljuni zube pljuni krv, pa okreni obraz.
Ko da slavi pobedu nad rođenim za poraz.
Ja sam starac,već me pola krenulo za Nav.
Ti mi ličiš na moj mlitav ud.
Prođoh videh sve, al` još nikad takav stav.
Idi, kaži pustio me vuk.
Evo zovu sad moramo poći.
Tebe zvona, a mene planina.
Po tebe će neki drugi vukovi već doći.
Ajde idi, ubi me mučnina.
Idi kaži pustio me olinjali vuk.
Onaj koji dlaku menja nikad svoju ćud.
Idi stadu idi. Kaži pustio me vuk.
Svako po svom neka sudi ko je ovde lud.
Da l` smo svi isti? Tvrdim da nismo.
Nekome glava, nekome pismo.
Da l` ćemo isti nekada biti?
Nećemo živi, možda u smrti.
Da l` smo svi isti? Ne bih baš rek`o.
Na tvoje sveto, ja idem kletvom.
Ja idem sam kud srce vodi,
Al` šta ti znaš o slobodi.
Okrenu se tad kurjak ode u planinu,
Sporim hodom hrom na jednu nogu.
Još je gore i još uvek oseća mučninu.
Pa reži ispred lica novog boga!!
Ту ти је секира ево ти и хлеба.
Ко тебе каменом чиме ти њега?
Пљуни зубе пљуни крв, па окрени образ.
Ко да слави победу над рођеним за пораз.
Ја сам старац,већ ме пола кренуло за Нав.
Ти ми личиш на мој млитав уд.
Прођох видех све, ал` никад такав став.
Иди, кажи пустио ме вук.
Ево зову сад морамо поћи.
Тебе звона, а мене планина.
По тебе ће неки други вукови већ доћи.
Ајде иди, уби ме мучнина.
Иди кажи пустио ме олињали вук.
Онај који длаку мења никад своју ћуд.
Иди стаду иди. Кажи пустио ме вук.
Свако по свом нека суди ко је овде луд.
Да л` смо сви исти? Тврдим да нисмо.
Некоме глава, некоме писмо.
Да л` ћемо икад исти бити?
Нећемо живи, можда у смрти.
Да л` смо сви исти? Не бих баш рек`о.
На твоје свето, ја идем клетвом.
Ја идем сам куд срце води,
Ал` шта ти знаш о слободи.
Окрену се тад курјак оде у планину,
Спорим ходом хром на једну ногу.
Још је горе и још увек осећа мучнину.
Па режи испред лица новог бога!! |
