Hraneći zveri jednom ostaneą bez ruke.
©to sam u blatu? Tu rane bolje gnoje.
Iznutra golet sam po kojoj samo humke
leľe nad onim ąto u meni umrlo je.
Golet. Samo golet.
Po njoj humke.
A ono ąto mi ostade ljudsko
zatvaram tvrdom kamenom ljuskom,
zavijam tminom da moľe mreti,
sluąajući eho sopstvenih kletvi.
Mrąti se nebo, ąiri pokrove od tame,
a mesec kao dotrajala baklja.
Reąio večnost da provede kamen,
uzidan tamo negde u predvorju pakla.
Ponekad sanjam...i san mi je golet.
Tu na početku mene nema.
Onda me golet rodi opet,
osetim samo puls kamena.
Puls kamena.
Golet kamena!!!
Хранећи звери једном останеш без руке.
Што сам у блату? Ту ране боље гноје.
Изнутра голет сам по којој само хумке
леже над оним што у мени умрло је.
Голет. Само голет.
По њој хумке.
А оно што ми остаде људско
затварам тврдом каменом љуском,
завијам тмином да може мрети,
слушајући ехо сопствених клетви.
Мршти се небо, шири покрове од таме,
а месец као дотрајала бакља.
Решио вечност да проведе камен,
узидан тамо негде у предворју пакла.
Понекад сањам...и сан ми је голет.
Ту на почетку мене нема.
Онда ме голет роди опет,
осетим само пулс камена.
Пулс камена.
Голет камена!!! |
