ŽVAĆEM ŽIVOT AL' SE
NE OSEĆAM SITIM
SVAKIM DAHOM SVOJIM
NIKAD BLIŽI SMRTI
SMEŽURANA KOŽA
DRŽI KOSTI GOLE
MOJ STARAČKI PALAC
OKRENUT NA DOLE
ISTRUNUŠE GRANE
JOŠ SE DRŽI KOREN
SAD OŽILJAK SVAKI
SIJA KAO ORDEN
NAJČVRŠĆI MI KORAK
PREKO TANKOG LEDA
I KAD RUŠIM ONO
ŠTO MI NAPRED NE DA
UVEK PREMA VRHU
ZAŠTO NI SAM NE ZNAM
DA L' ZBOG DUŽEG LETA
KAD SKLIZNEM U BEZDAN
KAD VEĆ GURAŠ NOS U STRANE OVE MOJE PRIČE
REČ-DVE O ZENITU I DNU - ONI TAKO LIČE
K'O DVE SUVE RUKE KOJE ISTA SRANJA ZGRĆU
ZATO JA DOK JEBEM ŽIVOT FLERTUJEM SA SMRĆU
KAD VEĆ GURAŠ NOS U STRANE OVE LOŠE PRIČE
REČ-DVE O ZORI KOJA NIKADA NE SVIĆE
ZORI ONOG DANA KOJI SVAKO CEO ŽIVOT ČEKA
DOK ČEKAJUĆ' NE POSTANE OLUPINA OD ČOVEKA
JA ŽDEREM ŽIVOT, ŽDERE I ON MENE
I NIKO OD NAS NIKAD NIJE SIT
AL' NEKAKO MORA DA SE UBIJE VREME
DOK ČEKAŠ ONU ŠTO OBIČNO KASNI - SMRT |
