®VAĆEM ®IVOT AL' SE
NE OSEĆAM SITIM
SVAKIM DAHOM SVOJIM
NIKAD BLI®I SMRTI
SME®URANA KO®A
DR®I KOSTI GOLE
MOJ STARAČKI PALAC
OKRENUT NA DOLE
ISTRUNU©E GRANE
JO© SE DR®I KOREN
SAD O®ILJAK SVAKI
SIJA KAO ORDEN
NAJČVR©ĆI MI KORAK
PREKO TANKOG LEDA
I KAD RU©IM ONO
©TO MI NAPRED NE DA
UVEK PREMA VRHU
ZA©TO NI SAM NE ZNAM
DA L' ZBOG DU®EG LETA
KAD SKLIZNEM U BEZDAN
KAD VEĆ GURA© NOS U STRANE OVE MOJE PRIČE
REČ-DVE O ZENITU I DNU - ONI TAKO LIČE
K'O DVE SUVE RUKE KOJE ISTA SRANJA ZGRĆU
ZATO JA DOK JEBEM ®IVOT FLERTUJEM SA SMRĆU
KAD VEĆ GURA© NOS U STRANE OVE LO©E PRIČE
REČ-DVE O ZORI KOJA NIKADA NE SVIĆE
ZORI ONOG DANA KOJI SVAKO CEO ®IVOT ČEKA
DOK ČEKAJUĆ' NE POSTANE OLUPINA OD ČOVEKA
JA ®DEREM ®IVOT, ®DERE I ON MENE
I NIKO OD NAS NIKAD NIJE SIT
AL' NEKAKO MORA DA SE UBIJE VREME
DOK ČEKA© ONU ©TO OBIČNO KASNI - SMRT |
